Islam 

ZAŠTO POSLANIK, A.S, NIJE KLANJAO DŽENAZU H. HATIDŽI?

Podijelite!

Poslanik, a.s., nije klanjao dženazu svojoj voljenoj h. Hatidži  iz jednostavnog razloga: klanjanje dženaze tada još nije bilo propisano. Naime, klanjanje dženaze je propisano poslije njene smrti krajem mekkanskog perioda ili početkom medinskog perioda Objave.

Tačna godina propisivanja dženaze nije poznata, jer o tome hadiske zbirke šute, a i većina knjiga sire i fikha ne govore ništa o tome. Među onima koji se bave dotičnim pitanjem, jedni pisci smatraju da je klanjanje dženaze propisano na Miradžu 10. godine poslanstva (619. godine), drugi da je propisano pred Hidžru, treći da je propisano 1. godine po Hidžri (622. godine), četvrti da je propisano 2. godine po Hidžri (623. godine). U nastavku ćemo navesti dva citata koja govore o ovoj temi iz dvije knjige – knjige sire egipatskog historičara Nuruddina Halebija (1567-1635) i knjige šafijskog učenjaka Ibn Hadžera el-Hejtemija (1504-1567).

1) …Da je klanjanje dženaza-namaza bilo poznato Kurejšijama, Poslanik, s.a.v.s., bi klanjao dženaza-namaz Hatidži i onim muslimanima koji su umrli prije nje, poput Sekrana, r.a., amidžića i muža majke vjernika Sevde, r.a. Bit će spomenuto da je Poslanik, s.a.v.s., kada je došao u Medinu, zatekao da je El-Bera’ ibn Ma’rur preminuo. Stoga je Poslanik otišao zajedno sa svojim ashabima da mu klanja dženaza-namaz kod njegovog kabura. To se smatra prvim dženaza-namazom koji je mejtu klanjan u islamu. Inače, osnovno značenje imena Ma’rur je šugav.

 

Nije moguće kazati da se pod namazom misli na puku dovu (molitvu), jer navodimo da je u predaji spomenuto da je Poslanik donio tokom dženaza-namaza četiri tekbira. Spomenuto klanjanje dženaze prenose deveterice ashaba. Njih spominje Suhejli. Takođe, bit će preneseno iz El-Imta’Nisam pronašao ništa u sirama kada je propisan dženaza-namaz niti je prenešeno da je Poslanik, s.a.v.s., klanjao dženaza-namaz Es’adu ibn Zuraretu, a on je umro u prvoj godini po Hidžri, niti da je klanjao Osmanu ibn Maz’unu, a on je umro u drugoj godini po Hidžri.

  Neki pisci navode da je dženaza-namaz propisan prve godine po Hidžri, te da je prva osoba kojoj je Poslanik, s.a.v.s., klanjao dženazu Es’ad ibn Zurare.  Ali ovaj stav treba razmotriti. (Nuruddin el-Halebi, Es-Sire el-halebijje, Dar El-Kutub el-ilmijje, Bejrut, 1987, sv. 1, str. 489)

2) Napomena: Da li je dženaza-namaz propisan u Mekki ili je propisan u Medini? Nisam našao po ovome pitanju jasan stav. Vanjsko značenje (zahir) hadisa jeste da je Poslanik, s.a.v.s., klanjao dženaza-namaz na kaburu El-Bera’ ibn Ma’rura, kada je došao u Medinu, a El-Bera’ bijaše preminuo mjesec dana prije Poslanikovog dolaska u Medinu, kako navodi Ibn Ishak i drugi, i kako se prenosi u El-Isabe od Vakidija. Hadis potvrđuje da dženaza-namaz nije bio propisan na dan kad je Hatidža preminula (njena smrt se desila deset godina nakon početka vjerovjesništva, prema ispravnijem mišljenju), te da nije bio propisan u Mekki, već u Medini. (Ibn Hadžer el-Hejtemi, Tuhfe el-muhtadž fi šerh El-Minhadž, El-Mektebe Et-Tidžarijje el-kubra bi Misr li sahibiha Mustafa Muhammed, Kairo, 1938, str. sv. 3, str. 131)

Izvor: imam.ba

Related posts

Leave a Comment