Islam 

ASHABI – NAJODABRANIJA GENERACIJA – ZUBEJR IBN AVVAM, RADIJALLAHU ANHU

Podijelite!

Zubejr ibn Avvam ibn Huvejlid El-Esedi El-Kureši radijallahu anhu je bio jedan od najuglednijih i najhrabrijih ashaba. Sin je Poslanikove tetke Safijje bint Abdulmuttalib.
Rodio se u Meki 28. godine prije hidžre. Jedan je od desetorice ashaba kojima je obećan Džennet (asere mubesšere).

Kada je Zubejr kao dvanaestogodišnjak prešao na Islam, njegov amidža ga je mučio na razne načine pokušavajući ga odvratiti od toga. Međutim, odlučni Zubejr je uporno odgovarao:
„Ja se nikada više neću vratiti u nevjerstvo.”

Islam je upoznao preko Ebu Bekra, kao i mnogi drugi ashabi. Ibn Ishak kaže: „Preko Ebu Bekra Islam su prihvatili ovi ashabi: Zubejr, Osman, Talha, Abdurrahman i Sead.”

On je prvi povukao sablju za odbranu Islama i Muhammeda sallallahu alejhi we sellem. Kada se pročulo da je Muhammed, sallallahu alejhi we sellem zarobljen u jednom kvartu Mekke, Zubejr radijallahu anhu je kao dječak uzeo sablju i krenuo u tom pravcu. Ljudi su se začudili gledajući dječaka kako nosi sablju. Kada je stigao do Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi we sellem, on ga upita kuda je krenuo sa sabljom. Zubejr mu reče da je krenuo udariti onoga ko je zarobio Muhammeda. Tada je Poslanik sallallahu alejhi we sellem proučio dovu za njega i njegovu sablju. S obzirom da su Poslanikove dove bile primljene, tako se i ova primila, pa je Zubejr u bitkama bio neustrašiv, odlučan i hrabar, što je rezultiralo brojnim ranjavanjem po njegovom tijelu. Kaže se da su rane po njegovim prsima i ramenima bile tako duboke da se u njih mogao staviti prst.

Bio je izuzetno visok, pa kada bi jahao na konju njegove noge bi doticale zemlju. U jednoj od bitaka sa Bizantincima ashabi su došli u dilemu, da li da se bore ili da se povuku.
Tada je Zubejr odigrao odlučujuću ulogu, želeći da podigne moral borcima. Uzeo je svog malog sina Abdullaha, stavio ga na konja ispred sebe i dao mu uzde od konja.
Oslanjajući se na Allahovu pomoć krenuo je, držeći dvije sablje u rukama, prema neprijateljskim redovima, probijajući tako desetine redova.
Oni koji su vidjeli to već su mu predavali rahmet, misleći da je poginuo. Međutim, nakon izvjesnog vremena, Zubejr se ponovo vraća kroz te redove i time diže moral svojim drugovima, koji su nakon toga izvojevali neočekivanu pobjedu.

U bici na Bedru muslimani su imali dvojicu konjanika, na desnoj strani je bio Zubejr a na lijevoj Mikdad ibn Esved. U odlučujućoj bici na Bedru Zubejr je imao žutu čalmu, pa je i Džibril alejhi sellam sišao u njegovom obliku. Ebu Dize’afer El-Bakir kaže: „Zubejr je u bici na Bedru imao žutu čalmu, pa su meleki sišli u njegovom izgledu.”

Sufjan Es-Sevri kaže: ,,Ova trojica su bili zaštita ostalim ashabima: Hamza, Alija i Zubejr.”

Džabir radijallahu anhu pripovijeda da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem na dan bitke na Hendeku upitao:
„Ko će mi donijeti vijesti o Benu Kurejzi?” Zubejr radijallahu anhu je ustao i rekao: „Ja ću, Poslaniče.” Uzjahao je na konja i otišao da mu donese te vijesti.
Nakon toga je Poslanik ponovo traži istu uslugu, pa je Zubejr opet otišao. Nakon izvjesnog vremena Poslanik je po treći put tražio informaciju o Benu
Kurejzi i po treći put se javio Zubejr i otišao da izvidi situaciju. Poslije toga je Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem uzeo Zubejra za ruku i rekao:
„Svaki Poslanik je imao svog bliskog pomoćnika a moj pomoćnik je Zubejr.”

U drugoj predaji stoji da je Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao: „Moj pomoćnik i iskreni sljedbenik od ljudi je Zubejr, a od žena je Aiša.”

U spomenutoj bici na Hendeku Zubejr radijallahu anhu je udario svog protivnika Osmana ibn Abdullaha ibn Mugiru, sabljom po glavi i rasjekao ga sve do sedla.
Tada su prisutni rekli: „Baš ti je dobra ta sablja o Zubejre!”

 

On se na to rasrdio znajući da to djelo ne pripada njegovoj sablji, nego njegovoj vještoj i jakoj ruci. Poslanik sallallahu alejhi we sellem ga je izuzetno cijenio, tako da je na dan ulaska u
Mekku, tokom njenog oslobođenja Zubejru dao bajrak Seada ibn Ubade radijallahu anhu, pa je Zubejr ušao u Mekku sa dva bajraka.

Bio je među najodabranijim ashabima, član savjetodavnog vijeća, koje je Omer radijallahu anhu imenovao da izaberu halifu poslije njega. Imao je mnogo imetka koji je nesebično dijelio, pomažući siromašne i nemoćne. Ebu Hurejre radijallahu anhu pripovijeda da je jednom prilikom Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem bio na brdu Hira’, skupa sa Ebu Bekrom, Omerom, Osmanom, Alijom, Talhom i Zubejrom, pa se stijena na kojoj su stajali zatresla. Tada joj Poslanik sallallahu alejhi we sellem reče: „Smiri se, na tebi ne stoji niko, nego Poslanik, Siddik (istinoljubivi, tj Ebu Bekr) i šehid.

Osman radijallahu anhu kada je govorio o svom potencijalnom nasljedniku, rekao je: ,,Tako mi Allaha, Zubejr radijallahu anhu je najbolji i najdraži Allahovom Poslaniku sallallahu alejhi we sellem” [1]

Prenosi se da je neki čovjek rekao Zubejru: „Vi ste Poslanikovi ashabi, ali što tako kratko klanjate namaz?”

Tada mu Zubejr reče: „Pa je li nešto nedostajalo u našem namazu?” On reče da nije. On mu tada reče: „Ne oduljujemo previše sa namazom kako bi se spasili šejtanske vesvese i zavođenja.” Čuo sam Allahovog Poslanika sallallahu alejhi we sellem da kaže: ,,Zaista čovjek nekada klanja namaz, a od njega mu neće biti upisano ništa osim njegova desetina, devetina, osmina, sedmina, šestina, petina, četvrtina, trećina, ili polovina namaza.”

Kada je došlo do neminovnog sukoba ashaba u bici na Džemelu susreli su se Alija i Zubejr radijallahu anhu, pa ga Alija upita:
,,Tako ti Allaha, sjećaš li se kada je Allahov Poslanik sallallahu alejhi we sellem rekao (najavljujući događaje koji će se poslije njega desiti):
“Zubejr će se boriti protiv tebe i on tada neće biti u pravu.” Tada Zubejr reče: “Sjećam se, ali sam to sve do ovog dana bio zaboravio”
Tada je Zubejr napustio bitku i udaljio se s tog mjesta.
Susreo ga je njegov sin Abdullah i upitao: “Je li to bježiš iz straha? Tada mu Zubejr reče: “Ljudi dobro znaju da ja nisam strašljivac, nego me je Alija podsjetio na nešto i zakleo sam se da se neću boriti protiv njega.” Nakon toga Zubejra je ubio Umejr ibn Džurmuz, na prevaru iz zasjede. To se desilo u Vadis-siba’u, nedaleko od Basre.

Zirr kaže: -Bio sam kod Alije radijallahu anhu pa je Ibn Džurmuz tražio odobrenje da uđe kod njega, na što on reče:
,,Obraduj Zubejrovog ubicu sa džehennemskom vatrom, ja sam čuo Poslanika da kaže: ,,Svaki Poslanik je imao svog bliskog sljedbenika i pomoćnika a moj sljedbenik je pomoćnik je Zubejr.”

U drugoj predaji stoji daje Alija rekao Ibn Džurmuzu: „Beduinu jedan, spremaj sebi mjesto u Džehennemu, jer sam čuo Poslanika sallallahu alejhi we sellem da kaže:
,Zubejrov ubica će u Džehennem.”

Zubejrovog ubicu Ibn Džurmuza je grižnja savjest toliko progonila, tako da nije mogao ni spavati. Tražio od Zubejrovih sinova da ga ubiju zbog ubistva njihovog oca, ali oni to nisu htjeli.
Kaže se da se kasnije sam ubio, ne mogavši više izdržati ono što je preživljavao. Ša’bi kaže da se sreo sa više od petsto ashaba i svi su govorili: ,,Alija, Osman, Talha i Zubejr će u Džennet.”
Zehebi -rahimehullah- kaže:„Zato što su to ashabi kojima je Poslanik obećao Džennet, bili su učesnici na Bedru, i na prisegi, među prvima su primili Islam i svi su poginuli kao šehidi.”

n-um.com

Related posts