Majka 

Kad budeš znao kad ćeš kući, more bit da mame i babe ne bude bilo

Podijelite!

– Halo?!
– Molim?!
– Je l’ to Samir?
– Da!
– A ko je to?
– Samire, sine, mama ovd’. Kako si, sine moj?
– Dobro sam, mama, kako si ti?
– Ma pusti mene, ja sam ti se navikla na svašta. Neg’, sanjala sam sinoć svašta, pa reko’ da te zovnem, da viđam je l’ sve uredu…
– Dobro sam, mama.
– Ja te vazdan zovem s onog kućnog pa mi se niko ne javlja. Dade mi Fatima ovi mobitel, veli, deder, zovni ga. Ev’ ja izišla ev gor na brijeg, nejma dol signjala. Ne bi ja, al’ reko’ more bit’ da mi ne radi oni kućni, pa da prohobam s ovog zovnit.
– Dobro majko, hajd’ zovnit ću ja večeras, kad dođem s posla.
– E, moj sine Samire…Tako si mi rek’o i prošli put, pa ev’ čitav mjesec prođe, a ja i otac te povazdan čekamo, kad ćeš zovnut, da te bar čujemo, kad te ne m’remo viđat… Jesi l’ jeo, sine?
– Ma jesam, mama, ne brini.
– Da ti nije zima?
– Oblači one vunene čarape što sam ti isplela, da ne ozebeš u noge… I duge gaće oblači!
– Dobro, mama.
– Kad ćeš kući?
– Ne znam! Javit ću ti.
– Dabogda jednom znao. Pa evo godina projde, a tebe niotkud… Samire, sine, sam’ da ti majka rek’ne, kad budeš znao kad ćeš kući, more bit da mame i babe ne bude bilo. Hajd’ Allahimanet, i
javi se na kućni, da ne zahmetim Fatimu, trošak joj je…

Related posts