MOJ POVRATAK U OKRILJE ISLAMA

Podijelite!

Ovim tekstom želim ispričati svoju životnu priču, način na koji sam se vratio Uzvišenom Gospodaru, i time da potaknem druge, vas koji još lutate i tražite se, da malo razmislite o svojim postupcima. Sve napisano je iz vlastitog iskustva i mog istinitog doživljaja:
Tokom svoje mladosti probao sam neke loše i neke dobre stvari. Uvijek sam se svrstavao među muslimane ali djelima to baš i nisam potvrđivao.
Jedne godine pred samu novu godinu čitao sam na facebook profilima razne statuse, tipa „Ja sam musliman i ja ne slavim novu godinu.“ I ja sam ih objavljivao, ali suštinski nisam mnogo o njima razmišljao.
Ja nikada nisam podržavao slavlje nove godine, nisam podržavao ni konzumiranje alkohola, droge i sve druge poroke današnje omladine, mahom muslimana- nažalost, ali ja nisam klanjao. Posmatrao sam kako se ljudi vesele novoj godini, kako se pripremaju, kako iznose svoje zelje u novoj godini .. a te „zelje“ ja nisam imao.
Bilo mi je to sve čudno. Ne podržavam novu godinu, smatrao sam te ljude što slave novu godinu zalutalim i jadnim, zaluđenim i zavedenim od strane šejtana. A sebe nisam – jer je ja ne slavim. Ali tada, tog presudnog dana postavio sam sebi pitanje: Pa ako ne želim da slavim novu godinu zbog Allaha, i ako objavljujem status „Ne slavim novu godinu, ja sam musliman“, zašto onda stvarno nisam musliman, zašto onda ne klanjam, ne ibadetim, ne ucim Kur’an, zašto to djelom ne potvrdim!? (To je bilo 30.12.)
Zar sam musliman samo zato sto sjedim za novu godinu u kući, samo zato što nisam sa onima koji je slave i svoju pripadnost islamu pokazujem pokojim objavljenim facebook-statusom. Koliko sam ja to bolji od drugih (sto slave novu godinu) – dosao sam do zakljucka da smo isti. Samo što oni slave – a ja ne slavim. Niko od nas nema namaza!
Gledajuci komentare raznih objava, kako muslimani podržavaju novu godinu, djeda mraza i sl. (uvijek sam imao potrebu da to komentarišem i da kažem da nisu u pravu) – sve sam to radio, toliko sam volio islam, branio islam. A sam nisam radio kako islam nalaže.
30.12. sam sebi rekao: Kada ovi koji podrzavaju novu godinu, ovako imaju „želje“ za novu godinu, toliko se raduju… e i ja imam novi zivot od 1.1. !!! Ne želim biti s njima na istom nivou, ne želim da budem bez namaza.
Želim biti bolji.
Želim miran san.
Želim da se ne bojim smrti.
Želim da imam uvijek oslanac na Allaha.
Želim da se ne stidim Allaha kada dovim (jer nemam namaza).
Želim da uvijek mogu zatrazit od Allaha ono što mi treba.
Želim biti ponozni Allahov rob.
Želim da svaki namaz imam.
Želim da sam pod zaštitom meleka.
I rekao sam sebi da NE ŽELIM BITI U DŽEHENEMU S GRIJEŠNICIMA. (Ako ja ne slavim novu godinu (a nemam namaza), isti sam kao i oni koji slave.
Dok su se drugi bavili pripremama za novu godinu, ja sam se bavio pripremama za svoj NOVI ŽIVOT od 1. Januara naredne godine (da mi Allah oprosti ali ni 31.12. nisam htio klanjat – što ti je šejtan).
Da bih uspio u ovome prije svega donio sam čvrstu odluku da želim promjenu, a poslije sam napravio tabelu gdje ću upisivati obavljene i propuštene namaze: Sabah, Podne, Ikindija, Akšam i Jacija. Nastojao sam da, na svaki dan u svakom polju upisem „Klanjao“. Tako je i bilo. I Elhamdulilah, zahvaljujući Allahovoj uputi a mojoj želji i odluci moj plan je uspio.
Sada obavljam ono što je našom divnom vjerom propisano, klonio sam se harama, mnogo izučavam islam, čitam, istražujem, svakim danom sve više se izgrađujem, primam i dijelim savjete, pomažem drugima da osjete slast islama, pomažem drugima da se klone harama. Aktivirao sam se na nekoliko islamskih stranica i sve radim u korist zajednice i za zadovoljstvo Uzvišenog Stvoritelja.
I sada pred ovu novu godinu ja bih najradije sve ove koji su u istoj situaciji kao sto sam ja bio, povukao za sobom i molim Uzvišenog Allaha da upućene učvrsti na pravom putu a ne upućenima da podari uputu. Amin.

Related posts